Paušalac, preduzetnik ili doo – šta mi se najviše isplati?

Kada odlučite da pokrenete sopstveni posao, morate se opredeliti i za pravnu formu u kojoj ćete registrovati svoje poslovanje kao i za model oporezivanja. U ovom članku predstavićemo moguće modele oporezivanja da bismo vam pomogli u ovoj odluci. Pretpostavka je da barem u početnom periodu imate relativno jednostavan poslovni model i da novac zarađen kroz posao želite da koristite za lične potrebe.

Zakon o privrednim društvima prepoznaje dve osnovne pravne forme: preduzetnik ili društvo sa ograničenom odgovornošću (doo). (Zakon prepoznaje i neke druge: ortačko, komanditno, akcionarsko društvo, ali one nisu tako česte u praksi ili nisu uobičajene za posao koji je tek u osnivanju.) Pored drugih razlika, pravna forma opredeljuje i moguće modele oporezivanja.

Kada govorimo o oporezivanju, tu podrazumevamo kako različite oblike poreza (porez na prihode od samostalne delatnosti, porez na zarade, porez na ostale prihode, porez na dobit preduzeća, porez na dividendu) tako i doprinose za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko, zdravstveno, osiguranje od nezaposlenosti). Razlika između ove dve vrste dažbina u načelu je ta što su porezi nenamenski prihod države, dok su doprinosi nešto što plaćate za određenu vrstu osiguranja. Nažalost, nemate izbor da li ćete plaćati doprinose, ali imate izbor u pogledu modela oporezivanja, koji utiče i na iznos doprinosa. (S druge strane, treba imati u vidu da ako plaćate manji iznos doprinosa za PIO manja će vam biti i penzija. Zato vam nije nužno u interesu da plaćate najmanji mogući doprinos za PIO. Iznos koji plaćate za zdravstveno osiguranje pak ne opredeljuje obim osiguranja koje dobijate zauzvrat.)

I porez i doprinosi se utvrđuju kao procenat od nekog iznosa koji se uzima kao osnovica, pri čemu od modela oporezivanja zavisi koje ćete poreze i doprinose plaćati i na koju osnovicu. Stope poreza i doprinosa su sledeće:

• Poreza na prihode od samostalne delatnosti: 10%. Plaćaju preduzetnici na oporezivu dobit ili, u slučaju paušalaca, na paušalno utvrđen prihod.
• Porez na dobit preduzeća: 15%.
• Porez na dividendu: 15%. Plaća se prilikom isplate dobiti iz preduzeća, koja je umanjena za prethodno plaćen porez na dobit.
• Poreza na zarade: 10%. Osnovica je umanjena za neoporezivi iznos, koji u 2021. iznosi 18.300 dinara mesečno.
• Porez na ostale prihode: 20%. Osnovica se umanjuje za 20%, pa je efektivna stopa poreza 16% (20% × 80%). Plaća se na naknade direktora ili za dopunski rad izvan radnog odnosa. Za 20% se umanjuje i osnovica za obračun doprinosa.
• Doprinos za PIO: 14% iz zarade + 11,5% na zaradu (objasnićemo), 25,5% na druge oblike ličnog dohotka.
• Doprinos za zdravstveno osiguranje: po 5,15% iz zarade i na zaradu, 10,3% na druge oblike ličnog dohotka.
• Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti: 0,75%, plaća se isključivo iz zarade.

Mogući modeli oporezivanja uključuju:

• Preduzetnik paušac – plaća porez (na prihode od samostalne delatnosti) i doprinose na paušalno utvrđenu osnovicu od strane Poreske uprave;
• Preduzetnik bez isplate lične zarade – plaća porez (na prihode od samostalne delatnosti) i doprinose na neto prihod;
• Preduzetnik sa isplatom lične zarade – plaća porez (na zarade) i doprinose na iznos koji isplaćuje kao ličnu zaradu, dok na ostatak neto prihoda plaća samo porez (na prihode od samostalne delatnosti);
• Preduzeće (doo) – plaća porez (na zarade ili ostale prihode) i doprinose na iznos koji isplaćuje kao zaradu ili naknadu direktora ili za dopunski rad, a na ostatak dobiti plaća porez na dobit. Ukoliko želite da isplatite ostvarenu dobit, onda plaćate i porez na dividendu.

Ono što takođe treba uzeti u obzir jeste da li ste već u radnom mestu na nekom drugom mestu, jer u tom slučaju gde god postoji obaveza plaćanja doprinosa plaćate samo doprinos za PIO.

Preduzetnik paušalac

Ovo je najjednostavniji model oporezivanja. Porez i doprinose plaćate na paušalno utvrđenu osnovicu od strane Poreske uprave. Osnovica oporezivanja ne zavisi od vašeg stvarnog prihoda niti dobiti, već od procenjenog iznosa prihoda za vašu delatnost i poslovno sedište, uz uzimanje u obzir još nekoliko drugih faktora. Iznos poreza i doprinosa  za vašu željenu delatnost i sedište možete izračunati ovde.

Princip obračuna je jednostavan: Recimo da je utvrđena mesečna osnovica 50.000 dinara. To znači da ćete plaćati porez u iznosu 10% × 50.000 = 5.000 dinara mesečno, kao i doprinose u iznosu od (25,5% + 10,3%) × 50.000 = 17.900 dinara.

Ako ste već u radnom odnosu na drugom mestu, od doprinosa onda plaćate samo doprinos za PIO u iznosu od 25,5% × 50.000 = 12.750 dinara.

Imajte u vidu da se za ovaj model oporezivanja morate izjasniti prilikom registracije ili najkasnije do 31. oktobra za period od 1. januara naredne godine.

Imajte takođe u vidu da nemate pravo na paušalno oporezivanje ako se bavite delatnošću iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine, hotela, restorana, finansijskog posredovanja, aktivnosti u vezi s nekretninama, ako u vašu delatnost ulažu druga lica, kao ni ako ste u sistemu PDV-a.

Ovaj model oporezivanja je povoljan ako ostvarujete prihode veće od paušalne osnovice. Na primer, ako ostvarujete prihod od 500.000 dinara mesečno, a utvrđena osnovica vam je 50.000, onda vam je efektivna stopa poreza 10 puta manja od nominalne – samo 4,58%, odnosno 3,55%, ako ste već u radnom odnosu. Međutim, zato je zakon propisao limit – ovaj model oporezivanja možete da koristite samo ukoliko vam godišnji prihod ne prelazi 6.000.000 dinara. Ukoliko pređete ovaj limit u jednoj godini, zavisno od toga da li ste limit prešli u prvoj ili drugoj polovini godine, onda od 1.7. tekuće godine ili 1.1. naredne godine morate preći na model oporezivanja prema stvarnom prihodu.

Ono što je još jedna povoljnost kod ovog modela oporezivanja je što ne morate voditi knjige, već samo vodite tzv. KPO knjigu izlaznih faktura.  Međutim, ako imate zaposlene najverovatnije će vam trebati računovođa i ako ste paušalac. Čak i ako nemate zaposlene, morate znati koje sve parafiskalne namete (npr. komunalna taksa, eko taksa) morate da prijavite i plaćate, pa je korisno imati računovođu čak i ako ste paušalac.

Efektivna stopa poreskog opterećenja u odnosu na stvarni neto prihod:

• 45,8% × utvrđena osnovica / prosečan neto prihod, ako niste u radnom odnosu,
• 35,5% × utvrđena osnovica / prosečan neto prihod, ako ste takođe u radnom odnosu na drugom mestu.

Preduzetnik bez isplate lične zarade

U slučaju da vam paušalni model oporezivanja ne odgovara, umesto na paušalno utvrđenu osnovicu, porez i doprinose možete plaćati na stvarni neto prihod, koji predstavlja razliku između bruto prihoda koji ostvarujete od klijenata i troškova koji se priznaju u poreskom bilansu.

Princip obračuna je takođe jednostavan: Recimo da ostvarujete 120.000 dinara prihoda mesečno i imate 20.000 troškova koji se priznaju u poreskom bilansu. To moraju biti troškovi vezani za vaše poslovanje, poput troškova poslovnog prostora, robe, opreme, materijala, zarada i sl. Vaš neto prihod je 100.000 dinara. To znači da ćete plaćati porez u iznosu 10% × 100.000 = 10.000 dinara mesečno, kao i doprinose u iznosu od (25,5% + 10,3%) x 100.000 = 35.800 dinara.

Ukoliko ste već u radnom odnosu na drugom mestu, od doprinosa u tom slučaju plaćate samo doprinos PIO u iznosu od 25,5% × 100.000 = 25.500 dinara.

Ovaj model oporezivanja je povoljan ako ostvarujete neredovne i nesigurne prihode u ograničenom iznosu.

Efektivna stopa poreskog opterećenja u odnosu na stvarni neto prihod:

• 45,8%, ako niste u radnom odnosu,
• 35,5%, ako ste takođe u radnom odnosu na drugom mestu.

Preduzetnik sa isplatom lične zarade

Umesto da i porez i doprinose plaćate na celokupan neto prihod, možete se opredeliti da deo prihoda isplaćujete u formi lične zarade. U tom slučaju, na deo koji utvrdite kao ličnu zaradu plaćate porez i doprinose (na zaradu), dok na ostatak neto prihoda plaćate samo porez (na prihode od samostalne delatnosti).

Recimo da ostvarujete 120.000 dinara prihoda mesečno i imate 20.000 troškova koji se priznaju u poreskom bilansu, i recimo da ste utvrdili ličnu zaradu u bruto iznosu od 50.000 dinara mesečno (tzv. bruto 1). Obaveze iz zarade uključuju:

• Porez na zarade: 10% na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos, koji u 2021. iznosi 18.300 dinara mesečno, dakle 10% × (50.000 – 18.300) = 3.170 dinara;
• Doprinosi za PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti: (14% + 5,15% + 0,75%) × 50.000 = 9.950 dinara.

Pored toga, na zaradu dodatno plaćate doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje: (11,5% + 5,15%) × 50.000 = 8.325 dinara. Ukupna zarada (tzv. bruto 2) vas košta 58.325. Na ostatak neto prihoda od 41.675 dinara plaćate samo porez po stopi od 10%, odnosno 4.168 dinara. Ukupne dažbine iznose 25.613 dinara.

Ukoliko ste već u radnom odnosu na drugom mestu, od doprinosa u tom slučaju plaćate samo doprinos za PIO. U tom slučaju obaveze iz zarade uključuju:

• Porez na zarade: 10% na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos, koji u 2021. iznosi 18.300 dinara mesečno, dakle 10% × (50.000 – 18.300) = 3.170 dinara;
• Doprinos za PIO: 14% × 50.000 = 7.000 dinara.

Pored toga, doprinos za PIO plaćate i na zaradu: 11,5% × 50.000 = 5.750 dinara. Ukupna zarada vas košta 55.750. Na ostatak neto prihoda od 44.250 dinara plaćate samo porez po stopi od 10%, odnosno 4.425 dinara. Ukupne dažbine iznose 20.345 dinara.

Ovaj model oporezivanja je povoljan ako ostvarujete prihode koji su redovno iznad nivoa koji ste utvrdili kao svoju ličnu zaradu. Ovo je najpovoljniji model oporezivanja za preduzetnike koji ostvaruju prihode u iznosu većem od 6.000.000 dinara godišnje.

Imajte u vidu da se za ovaj model oporezivanja morate izjasniti prilikom registracije ili najkasnije do 15. decembra za period od 1. januara naredne godine. Kada se jednom izjasnite za ovaj model oporezivanja, model ne možete menjati do naredne godine, u kom slučaju se takođe morate izjasniti do 15. decembra.

Efektivna stopa poreskog opterećenja u odnosu na stvarni neto prihod:

• 36-40% na zaradu (bruto 2) + 10% na ostatak neto prihoda, ako niste u radnom odnosu,
• 28-32% na zaradu (bruto 2) + 10% na ostatak neto prihoda, ako ste takođe u radnom odnosu na drugom mestu.

Preduzeće (doo)

Kao preduzeće (doo), na dobit koju ostvarujete plaćate porez na dobit od 15%. Oporeziva dobit predstavlja razliku između prihoda koje ostvarujete od klijenata i svih rashoda koji se priznaju u poreskom bilansu. Kao i kod preduzetnika, rashod predstavlja i iznos koji sebi isplaćujete kao zaradu i sve povezane dažbine.

Ako ste već u radnom odnosu sa punim radnim vremenom kod drugog poslodavca, ne možete biti u radnom odnosu i u svom preduzeću. Ako ste u svom preduzeću i direktor, možete sklopiti ugovor o angažovanju direktora bez zasnivanja radnog odnosa, ili možete sklopiti ugovor o dopunskom radu. U oba slučaja iz ugovorene naknade za rad direktora ili dopunski rad plaćate porez na ostale prihode po stopi od 20% i doprinos za PIO po stopi od 25,5%, pri čemu je osnovica obračuna bruto iznos naknade umanjen za tzv. normirane troškove u iznosu od 20% bruto naknade.

Na primer, recimo da ste ugovorili naknadu u iznosu od 50.000 dinara. Osnovica obračuna poreza i doprinosa je (1 – 20%) × 50.000 = 40.000 dinara, i iz nje plaćate porez u iznosu od 20% × 40.000 = 8.000 dinara i doprinos za PIO u iznosu od 10.200 dinara. Ukupne dažbine iznose 18.200 dinara.

Ako niste u radnom odnosu na drugom mestu i zasnujete radni odnos u svom preduzeću, onda na zaradu plaćate iste poreze i doprinose kao u slučaju ličnog dohotka preduzetnika. Recimo da ste utvrdili ličnu zaradu u iznosu od 50.000 dinara mesečno. Obaveze iz zarade uključuju:

• Porez na zarade: 10% na bruto zaradu umanjenu za neoporezivi iznos, koji u 2021. iznosi 18.300 dinara mesečno, dakle 10% × (50.000 – 18.300) = 3.170 dinara;
• Doprinosi za PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti: (14% + 5,15% + 0,75%) × 50.000 = 9.950 dinara.

Pored toga, na zaradu dodatno plaćate doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje: (11,5% + 5,15%) × 50.000 = 8.325 dinara. Ukupna zarada vas košta 58.325, a ukupne dažbine vezane za zaradu iznose 21.445 dinara.

Na ostatak dobiti plaćate porez na dobit od 15%. Ukoliko želite da isplatite ostvarenu dobit, onda plaćate i porez na dividendu takođe po stopi od 15%, ali je osnovica dobit umanjena za prethodno plaćen porez na dobit.

Efektivna stopa poreskog opterećenja u odnosu na stvarni neto prihod:

• 36-40% na bruto zaradu na teret poslodavca (tzv. bruto 2) + 28% na ostatak dobiti, ako niste u radnom odnosu i zasnujete radni odnos u svom preduzeću,
• 36% na bruto iznos naknade koju ostvarujete kao direktor ili za dopunski rad + 28% na ostatak dobiti, ako ste takođe u radnom odnosu na drugom mestu.

Godišnji porez na dohodak

Ako u toku godine ostvarite lični neto dohodak u iznosu većem od tri prosečne godišnje bruto zarade (bruto 1), onda plaćate i dodatni godišnji porez na dohodak. U 2020. limit je bio 2.987.424 dinara. Stopa ovog poreza je 10% (uz određene odbitke) na iznose do šestostruke prosečne godišnje bruto zarade, a preko ovog iznosa 15%. Ovom porezu podležu dohodak po osnovu zarade, po osnovu samostalne delatnosti, kao i ostali prihodi (naknade direktora, naknade za dopunski rad), ali ne i dohodak po osnovu dividende.

Zaključak

Ako ostvarujete ograničene i neredovne prihode manje od osnovice koja bi vam bila utvrđena za paušalno oporezivanje, najverovatnije vam je najpovoljniji model preduzetnik bez isplate lične zarade.

Ako ispunjavate uslove za paušalno oporezivanje, ostvarujete prihode veće od paušalne osnovice, a manje od godišnjeg limita od 6.000.000 dinara, najverovatnije vam je napovoljniji model paušalnog oporezivanja. Za delatnosti za koje je paušalna osnovica visoka a vaši prihodi nisu značajno viši od paušalne osnovice, isplativiji može biti model preduzetnik sa isplatom lične zarade.

Kada pređete limit od 6.000.000 najpovoljniji je model preduzetnik sa isplatom lične zarade.

Ovo, međutim, nije kompletna slika. Kod svih modela osim paušalnog oporezivanja morate uračunati i trošak računovođe, jer ste obavezni da vodite knjige. Ako imate zaposlene, takođe će vam najverovatnije trebati računovođa i ako ste paušalac. Čak i ako nemate zaposlene, morate znati koje sve parafiskalne namete (npr. komunalna taksa, eko taksa) morate da prijavite i plaćate, pa je korisno imati računovođu čak i ako ste paušalac.

S druge strane, postoje različite poreske olakšice (npr. za novozaposlena lica) koje, ukoliko se kvalifikujete za njih, u određenom periodu menjaju parametre obračuna.

Takođe, preduzetnik za sve svoje obaveze odgovara celokupnom ličnom imovinom, što nije slučaj sa doo. Pored toga, ne možete zajednički sa svojim partnerima ulagati u delatnost ukoliko ne registrujete doo.

Posebno, kao doo ne podležete tzv. testu samostalnosti, dok kao preduzetnik podležete, i ako se kao preduzetnik prema kriterijumima ovog testa se možete smatrati samostalnim u odnosu prema određenom nalogodavcu, onda poreski tretman može biti bitno nepovoljniji.

Konačno, postoje drugi načini poreske optimizacije kod doo koji ovaj model mogu učiniti povoljnijim. 

Ako i dalje niste sigurni koji je model za vas najpovoljniji, pišite nam u komentarima ili nas kontaktirajte!